rcsova

Мрежа „Пошумимо Војводину“ покренула је петицију којом се траже измене неколико закона. Ове измене отклониће део проблема који пошумљавање у Војводини онемогућавају или ограничавају.

Предлози за измене закона о шумама, о пољопривредном земљишту и о накнадама за коришћење јавних добара утемељени су у резултатима истраживања, које је мрежа спровела крајем 2022. године. Истраживано је како се планира и колико финансира пошумљавање у Војводини на покрајинском и локалном нивоу.

Покрајински фонд за шуме убедљиво највише финансира изградњу шумских путева, док се најмање издваја за подизање нових шума. Средствима Фонда подигнуто је само око 1100 хектара нових шума у последњих 9 година, јер на конкурсима за пошумљавање има само по неколико пријава годишње. Зато највећи део новца планираног за ову активност остаје неискоришћен. То показује да новац није пресудан, већ да постоје други, системски проблеми, који пошумљавање онемогућавају или ограничавају.

Стање по општинама и градовима је још неповољније. Готово све општине су ненаменски трошиле новац од накнаде за коришћење шума. Само њих две имале су програм коришћења средстава од ове накнаде, а само једна има вишегодишњи план пошумљавања. Више од половине просторним плановима уопште није планирало повећање површина под шумама, а испод једне петине њих подиже ветрозаштитне појасеве, са симболичним износима новца.

Листа проблема због којих пошумљавање изостаје се ту не завршава, али за петицију је одабрано неколико, чије решавање је тренутно приоритет. Захтеви петиције су следећи:

1. Скупштини Србије: Изменама Закона о шумама обавезати општине и градове да израде вишегодишње планове пошумљавања на својој територији, до одређеног рока.
2. Скупштини Србије: Изменама Закона о пољопривредном земљишту обавезати општине и градове да издвоје одређени проценат државног пољопривредног земљишта за подизање ветрозаштитних појасева и за пошумљавање, у одговарајућем квалитету, као и санкцију уколико се ова обавеза не испуни. Изменама истог Закона изменити однос распореда прихода од закупа државног пољопривредног земљишта између републичког, покрајинског и локалних буџета, са 30:30:40 на 10:50:40.
3. Скупштини Србије: Изменама Закона о накнадама за коришћење јавних добара укинути накнаду за промену намене пољопривредног земљишта ради пошумљавања.
4. Скупштини АП Војводине: Као овлашћени предлагач, да поднесе Скупштини Србије предлоге за измене закона под тачкама 1, 2 и 3.
5. Покрајинској влади: Изменама Одлуке о образовању Буџетског фонда за шуме АП Војводине да обезбеди учешће удружења грађана и стручне јавности у одлучивању о програму фонда и начине извештавања јавности.

Циљ је да се прикупи најмање 10.000 потписа грађана. Примарна је класична петиција „у папиру“, а покренута је и онлајн петиција, као начин да се допре и до интернет дела јавности. Потписе ће скупљати удружења грађана која су чланице мреже, али и сва друга удружења и појединци који желе да се укључе и допринесу овој акцији.

Овде можете преузети документе у вези петиције:

• Листа за потписивање на српском језику
• Листа за потписивање на мађарском језику
• Листа за потписивање на румунском језију
• Захтеви петиције са образложењима на српском језику
• Захтеви петиције са образложењима на мађарском језику
• Захтеви петиције са образложењима на румунском језику
• Текст о захтевима петиције на словачком језику
• Сажетак истраживања са резултатима
• Летак са захтевима петиције

Уколико желите да допринесете петицији, преузмите ове документе, штампајте их, прикупите потписе у вашој локалној заједници, затим листу скенирајте и пошаљите електронском поштом на адресу stanisteec@gmail.com.

Овде можете потписати онлајн петицију:

https://www.peticije.online/peticija-posumimo-vojvodinu

Пошумимо Војводину – Покренута петиција – Станиште еколошки центар (staniste.org.rs)

Војводина је најмање шумовита регија Европе и због недостатка шума трпи знатне економске штете. Новца за пошумљавање има, али оно ипак изостаје, јер однос друштва и власти према овом проблему није задовољавајући. Мрежа „Пошумимо Војводину“ истраживала је како се планира и колико финансира пошумљавање.

detaljijne u linku

Новца има, планова пошумљавања у Војводини нема – Станиште еколошки центар (staniste.org.rs)

Udruženje “Nimbus” iz Loznice je, uz pomoć Ruralnog centra „SOVA”iz Sremske  Mitrovice, učestvovalo u akciji pošumljavanja, u okviru projekta “Da šuma bude više, da se lakše diše”.  Osnovnoj školi “14.Oktobar” u selu Draginac, SBB fondacija je zajedno sa Društvom za zaštitu i proučavanje ptica donirala 500 sadnica.

Trenutna pošumljenost naše zemlje je oko 30%, a za uspešnu borbu u zaštiti životne sredine do 2030.godine treba nam minimum 40% koliko iznosi evropski prosek.

Samo zajedno možemo da smanjimo negativne efekte klimatskih promena, da obezbedimo čistiji vazduh, sprečimo nestanak stanšta ugroženih vrsta i sačuvamo prirodu za buduće generacije.

• 

• 

• 

• 

Predstavnici udruženja Ruralni centar Sova su 14.10.2021. održali prvu interaktivnu radionicu u sklopu projekta ” Šuma zove na dijalog” u saradnji sa Pokretom Gorana Vojvodine. Radionica je održana u osnovnoj školi “Dobrosav Radosavljević-Narod” u Zasavici I.

kako je to izgledalo možete videti na linku

Ruralni centar Sova – Posts | Facebook

Na radionici “Sve što treba znati o Natura 2000 ekološkoj mreži”, održanoj 13. oktobra 2021. u hotelu „Tulip Inn Putnik“ Palmira Toljatija 9, Novi Beograd (Sala Nevski) u okviru projekta “Natura 2000 Resursni centar Srbije” koji sprovidi Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije sa parterima , Habitprot, NIDSB Jodif Pančič i Pokret gorana iz Sremske Mitrovice, udruženje Ruralni centar sova zajedno sa još 13 organizacija je pristupilo mreži NATURA2000 Resurs Centar.

Projekat “Eko-mreža za budućnost Srbije” sprovodi se u okviru EKO-SISTEM programa osnaživanja mreža, koji realizuju Mladi istraživači Srbije, a podržava Švedska. O mreži Natura 2000 Resursni centar Srbije i njenim aktivnostima možete se informisati na OVOM LINKU.

detaljnije o projektu :

Natura 2000 RCS: Moderna održiva zaštita služi i ljudima i prirodi – EkoSistem (mis.org.rs)

Od avgusta 2021. godine, počela je realizacija projekta “Šuma zove na dijalog” u okviru programa EKO-SISTEM: Podrška reformama u zaštiti životne sredine, koji sprovode Mladi istraživači Srbije (MIS), uz podršku Švedske preko Švedske agencije za međunarodni razvoj i saradnju (Sida). Projekat realizuju 4 članice mreže “Pošumimo Vojvodinu” – Pokret gorana Novog Sada, Ekološki centar Vrbas, Ruralni centar Sova i Dečija ekološka akademija, dok je nosilac projekta Pokret gorana Novog Sada.

Cilj projekta je unaprediti svest građana i donosilaca odluka o važnosti očuvanja i unapređenja postojećih šuma, kao i povećanja površina pod šumama i njihove nege u AP Vojvodini. Tokom pet meseci trajanja projekta, želimo da unapredimo znanje građana o važnosti šuma i povećamo aktivizam u njihovoj zaštiti i to krozobuku dece u osnovnim školama u Vrbasu, Sremskoj Mitrovici i Novom Sadu, kroz organizovane akcije sadnje u svakom gradu.

Nastojaćemo da snažnom kampanjom javnog zagovaranja povećamo vidljivost Mreže i njen zagovarački kapacitet sa donosiocima odluka i na taj način obezbedimo veće poverenje građana. Tokom realizacije projekta planirano je da snimimo edukativne i promotivne video materijale o važnosti šuma, objavljivaćemo informacije i afirmativne tekstove na sajtovima i društvenim mrežama partnera, štampati promotivni materijal i edukativni materijal.

Jedan od važnih ciljeva je da ostvarimo komunikaciju, međusektorski dijalog i dijalog sa predstavnicima iz drugih srodnih oblasti kao što su zaštita prirode, energetika, klimatske promene i upravljanje vodama kao i da pomognemo da Mreža „Pošumimo Vojvodinu“ bude prepoznata kao relavantan partner u donošenju odluka u oblasti šuma.

Tokom Decembra Meseca Marko Cvijanović stučni saradnik na projetku “Za odgovono upravljanje otpadom u ruralnom području” finansiranom kroz program Zeleni inkubator sredstvima EU za tebe govorio je o izazaovima upravljanja otpadom u ruralnom području sremske mitrovice :

citat : Da bi ostvarili, to jest, doprineli ispunjavanju ciljeva iz Poglavlja 27, dijalog je neophodan i ne treba nama EU da kaže da bi bili članovi moramo da unapredimo upravljanje otpadom, prečiščavamo vode, sadimo šume, brinemo o zaštičenim vrstama i staništima, vodama to moramo sami da shvatimo. Jedan od puteva je rad sa decom u školama i stalna infomracija, edukacija i blagovremno uključivanje u procese strateškog planiranja, ukoliko niste tu kad se kuje gvozđe, džaba vam sve kad je lanac iskovan”

Upravo jedan od segmenata projakta Za odgovorno upravljanje otpadom u ruralnom području je praćenje javnih politka i davanje sugestija za pregovaračko poglavlje 27.